Vreme samelje u prah,
očas raznese ti vetar,
sva dosadašnja dela tražiš novi početak,
jel proizvod osećanja koja nisu dala mira sad su samo hrpe plastike i šarenog papira,
niko neće ih za dinar,
nikad nisi bio priznat dokazivanje predstoji ko da više nema iza brda pročitanih knjiga,
truda pretrčanih milja,
padaš samo pouzdanja nivo extremno je nizak.
Kao nemoćni starac od ljudi bežiš u sebi ali tamo je već haos,
ludiš u glavi je nered,
Kad sve poteze drugih i pamtiš kao fix ideje,
bolna sujeta curi na papir truje tvoje pesme Tako crne na belo te tvrde reči,
odraz tebe bi celom svetu samo bile samo dokaz bede,
Gužvaš tabak po tabak,
u kantu bacaš nek bacaš za svetlom džaba ti tragaš,
kada sama svest je mračna,
I žarišta su hladna gde je buktala vatra,
oko sebe širih gadan teškog proseka zadah,
A na velika vrata već kuca zli duh očajanja,
čudo deli se od spasa preostaje samo nada.
(REFRAIN 2x)
Nema maestra iz pravog remek dela,
šta će ostati za tobom teško da je ova pesma,
teško da je ovaj refren,
teško da je nova strofa biće,
da je onaj kome putokaz je tvoja stopa.
Bez daha biješ,
nemo gledaš započeto delo što na nulu svodi vrednost tvoga opusa celog,
Budi svestan da si svedok priželjkivanog čuda,
kreacije vreme počinje od tog trenutka,
Drugačije konfiguracije,
boje zvuka,
bogatijeg od ranijeg tvog životnog iskustva.
Orkan emocija koji svet pred sobom je zbrisao pa iznova sazidao u sasvim drugi smisao,
Na planine te digao,
tamo n***reš prostranstvo put u monumentalnost preko odricanja konstantnog,
meša ljubav i hrabrost sa neizvesnošću i strahom,
prvi korak novom stazom,
obasjanom tvojom vatrom,
ne izostaje napor sve je prirodno i lako instikt postaje zakon,
ti veštiji svakim satom,
džaba mozgao si stalno ispunjavao platno planom,
već je zapisano davno u genima proročanstvo.
(REFRAIN)
Nema maestra iz pravog remek dela
šta će ostati za tobom teško da je ova pesma,
teško da je ovaj refren,
teško da je nova strofa,
biće da je onaj kome putokaz je tvoja stopa
Nema maestra iz pravog remek dela
šta će ostati za tobom teško da je ova pesma,
teško da je ovaj refren,
teško da je nova strofa,
put se ne peva
(Radoš Ćulibrk)
Glavu gore,
ulicu pod noge,
dajem krv,
suze znoj,
čuvaj osmeh
Za posle borbe,
svet je tvoj
sine moj,
glavu goreee,
ulicu pod nogeeee
dajem krvv
suze znoj,
čuvaj osmeh
za posle borbe
svet je tvoj
sine mojjjjjj
očas raznese ti vetar,
sva dosadašnja dela tražiš novi početak,
jel proizvod osećanja koja nisu dala mira sad su samo hrpe plastike i šarenog papira,
niko neće ih za dinar,
nikad nisi bio priznat dokazivanje predstoji ko da više nema iza brda pročitanih knjiga,
truda pretrčanih milja,
padaš samo pouzdanja nivo extremno je nizak.
Kao nemoćni starac od ljudi bežiš u sebi ali tamo je već haos,
ludiš u glavi je nered,
Kad sve poteze drugih i pamtiš kao fix ideje,
bolna sujeta curi na papir truje tvoje pesme Tako crne na belo te tvrde reči,
odraz tebe bi celom svetu samo bile samo dokaz bede,
Gužvaš tabak po tabak,
u kantu bacaš nek bacaš za svetlom džaba ti tragaš,
kada sama svest je mračna,
I žarišta su hladna gde je buktala vatra,
oko sebe širih gadan teškog proseka zadah,
A na velika vrata već kuca zli duh očajanja,
čudo deli se od spasa preostaje samo nada.
(REFRAIN 2x)
Nema maestra iz pravog remek dela,
šta će ostati za tobom teško da je ova pesma,
teško da je ovaj refren,
teško da je nova strofa biće,
da je onaj kome putokaz je tvoja stopa.
Bez daha biješ,
nemo gledaš započeto delo što na nulu svodi vrednost tvoga opusa celog,
Budi svestan da si svedok priželjkivanog čuda,
kreacije vreme počinje od tog trenutka,
Drugačije konfiguracije,
boje zvuka,
bogatijeg od ranijeg tvog životnog iskustva.
Orkan emocija koji svet pred sobom je zbrisao pa iznova sazidao u sasvim drugi smisao,
Na planine te digao,
tamo n***reš prostranstvo put u monumentalnost preko odricanja konstantnog,
meša ljubav i hrabrost sa neizvesnošću i strahom,
prvi korak novom stazom,
obasjanom tvojom vatrom,
ne izostaje napor sve je prirodno i lako instikt postaje zakon,
ti veštiji svakim satom,
džaba mozgao si stalno ispunjavao platno planom,
već je zapisano davno u genima proročanstvo.
(REFRAIN)
Nema maestra iz pravog remek dela
šta će ostati za tobom teško da je ova pesma,
teško da je ovaj refren,
teško da je nova strofa,
biće da je onaj kome putokaz je tvoja stopa
Nema maestra iz pravog remek dela
šta će ostati za tobom teško da je ova pesma,
teško da je ovaj refren,
teško da je nova strofa,
put se ne peva
(Radoš Ćulibrk)
Glavu gore,
ulicu pod noge,
dajem krv,
suze znoj,
čuvaj osmeh
Za posle borbe,
svet je tvoj
sine moj,
glavu goreee,
ulicu pod nogeeee
dajem krvv
suze znoj,
čuvaj osmeh
za posle borbe
svet je tvoj
sine mojjjjjj