Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Него, баш пре неки дан, по крају нешто шетао
Ту, доле, код мене на углу, из досаде заблејао
Сунце било јако - ја искључио се, зверао
Добацив'о госпођама - знам да нисам требао
Кад, дигла се прашина, кола стају испред мене
**** ми улази под ручну - не зна нормално да скрене
Упадам кроз шибер - шта је, је л' те неко јури
Каже: "Већ три сата испред гајбе стоје ми пандури"
Па шта је било, шта си заср'о, шта си сад полудео
"Ма, 'де знам, јеси нормалан, ево сад сам се пробудио"
Чекај, добро, чекај, стани, чекај, све ћемо да средимо
Нисмо индијанци, ту, од мурије да бежимо
Него, само лагано, без икакве панике
До Кеве Јевросиме, идемо до њихове станице
Да попричамо с' њима када не носе утоке
Имам неке људе тамо, дугују ми услуге.
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Ево, овако да вам признам, некад мислим да све знам
Да сам изнад свега намазан и да баш све могу сам
Ал' онда дође онај дан кад сам лег'о мртав уморан
Па сам цело јутро бунован, а и град је нешто суморан
Само пакујем проблеме, све се свалило на мене
Ајд' што од руке ми не иде - него што ништа ни да крене
Онда, ја док тако лутам крајем заглавим на терен
Седнем - после пола чуке ухватим себе да се смејем
Иста изгуљена клупа, иста из детињства група
Исто љута, исто луда, ми смо исто триста чуда
И пуно труда требаће, ал' бар нисам више сморен
И овај ружни дан сад је за акцију к'о створен!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Знаш она јутра кад се пробудиш празан
Празан као флаше од синоћ што се вуку по поду
Празан ти је и кревет - нема је да те повуче назад
Па само седиш празне главе док обавезе зову
И онда прође цео дан, а да не знаш где је отишао
И дође онај моменат када неиздрж те ухвати
Када уморан си, спава ти се, а не можеш да дозволиш
Да не изађеш негде, само мало свест да помутиш
Па позовеш екипу, да видиш где је ко
Шта се ради, где се крију, је л' можда има нека акција
Да после дана пуног цимања и безвољног тињања
Барем неки осмех ухватиш - макар га ловио до свитања
И увек нађе се неко, а да није било ко
Да се придружи за столом, да подели тај плен са тобом
Да од срања свих могућих и стања у која се доводиш
Извучеш таман толико да барем сутра јутро испуниш!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Него, баш пре неки дан, по крају нешто шетао
Ту, доле, код мене на углу, из досаде заблејао
Сунце било јако - ја искључио се, зверао
Добацив'о госпођама - знам да нисам требао
Кад, дигла се прашина, кола стају испред мене
**** ми улази под ручну - не зна нормално да скрене
Упадам кроз шибер - шта је, је л' те неко јури
Каже: "Већ три сата испред гајбе стоје ми пандури"
Па шта је било, шта си заср'о, шта си сад полудео
"Ма, 'де знам, јеси нормалан, ево сад сам се пробудио"
Чекај, добро, чекај, стани, чекај, све ћемо да средимо
Нисмо индијанци, ту, од мурије да бежимо
Него, само лагано, без икакве панике
До Кеве Јевросиме, идемо до њихове станице
Да попричамо с' њима када не носе утоке
Имам неке људе тамо, дугују ми услуге.
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Ево, овако да вам признам, некад мислим да све знам
Да сам изнад свега намазан и да баш све могу сам
Ал' онда дође онај дан кад сам лег'о мртав уморан
Па сам цело јутро бунован, а и град је нешто суморан
Само пакујем проблеме, све се свалило на мене
Ајд' што од руке ми не иде - него што ништа ни да крене
Онда, ја док тако лутам крајем заглавим на терен
Седнем - после пола чуке ухватим себе да се смејем
Иста изгуљена клупа, иста из детињства група
Исто љута, исто луда, ми смо исто триста чуда
И пуно труда требаће, ал' бар нисам више сморен
И овај ружни дан сад је за акцију к'о створен!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Знаш она јутра кад се пробудиш празан
Празан као флаше од синоћ што се вуку по поду
Празан ти је и кревет - нема је да те повуче назад
Па само седиш празне главе док обавезе зову
И онда прође цео дан, а да не знаш где је отишао
И дође онај моменат када неиздрж те ухвати
Када уморан си, спава ти се, а не можеш да дозволиш
Да не изађеш негде, само мало свест да помутиш
Па позовеш екипу, да видиш где је ко
Шта се ради, где се крију, је л' можда има нека акција
Да после дана пуног цимања и безвољног тињања
Барем неки осмех ухватиш - макар га ловио до свитања
И увек нађе се неко, а да није било ко
Да се придружи за столом, да подели тај плен са тобом
Да од срања свих могућих и стања у која се доводиш
Извучеш таман толико да барем сутра јутро испуниш!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!
Од срања се не бежи
И све што имаш реши
Ако не можеш сам, ако није твој дан
С' неким се повежи!