Kad srušimo mostove
I kada pustimo mačeve
Poželim da su naše igre
Ratne igre, bar malo nežnije.
Nije važno ko počinje
Uvek na kraju ćutimo
Kad mnogo treba reći
A nema reči, reči za istinu.
Nek sada ratne igre prestanu
Jer više ničeg nema u tebi, u meni
U mome srcu kiše padaju
U duši veju crni snegovi.
Ti uvek odviše ponosna
Ja tvrdoglav kao noć
I ko će koga prvi zvati
Ko kome dati ruke za dodire.
I opet loše se osećam
Kružim kao zao vuk
Jer mnogo toga treba reći
A nema reči, reči za istinu.
Nek sada ratne igre prestanu
Jer više ničeg nema u tebi, u meni
U mome srcu kiše padaju
U duši veju crni snegovi.
I kada pustimo mačeve
Poželim da su naše igre
Ratne igre, bar malo nežnije.
Nije važno ko počinje
Uvek na kraju ćutimo
Kad mnogo treba reći
A nema reči, reči za istinu.
Nek sada ratne igre prestanu
Jer više ničeg nema u tebi, u meni
U mome srcu kiše padaju
U duši veju crni snegovi.
Ti uvek odviše ponosna
Ja tvrdoglav kao noć
I ko će koga prvi zvati
Ko kome dati ruke za dodire.
I opet loše se osećam
Kružim kao zao vuk
Jer mnogo toga treba reći
A nema reči, reči za istinu.
Nek sada ratne igre prestanu
Jer više ničeg nema u tebi, u meni
U mome srcu kiše padaju
U duši veju crni snegovi.